Bolno rame

Sindrom smrznutog ramena je bolno i dugotrajno stanje

Uzroci bolova u ramenom zglobu

Bol se može javiti pri podizanju ruke iznad glave ili pri pokretu napred ili iza leđa. Najčešći uzrok ove boli je uklještenje tetiva rotatorne manšete, koje dovodi do upale ili oštećenja tetiva. Ovo stanje se naziva tendinitis rotatorne manšete. Može se upaliti i sluzna vrećica (burza), preko koje tetive mišića klize; to se naziva burzitis. Bol i ukočenost u ramenu takođe mogu izazvati sindrom smrznutog ramena ili stručno adhezivni kapsulitis.

Šta je karakteristično za sindrom smrznutog ramena

Karakteristični znaci su jaka bol i potpuna nemogućnost pomeranja ramena, i aktivno i pasivno. Sindrom se razvija u tri faze:

U fazi „zamrzavanja“ bol se postepeno pojačava, a rame postaje sve manje pokretljivo. 6 nedelja do 9 meseci, u većini slučajeva bol se može ublažiti samostalno – rame treba tri do četiri puta dnevno po 10–15 minuta hladiti ledom.
U fazi „zamrznutosti“, bol se može smanjiti, ali ukočenost zgloba ostaje, – najviše su ograničeni rotacija ruke i odvajanje od tela. U 4–6-mesečnoj fazi svakodnevne aktivnosti su ograničene.
U fazi „odmrzavanja“ pokretljivost se poboljšava, a povrat normalne pokretljivosti traje 6 meseci do 2 godine.

Stanje se postepeno poboljšava samo, ali potpuni oporavak može trajati do tri godine. Najbolja preporuka je fizioterapija.

Zašto rame „zamrzne“

Kod smrznutog ramena zglobna kapsula koja okružuje zglob se zadeblja, postane kruta i napeta i nastaju debeli pojasevi tkiva, tzv. adhezije. Često u takvom zglobu ima manje sinovijalne tečnosti, odnosno tečnosti koja omogućava lakše klizanje tetiva po zglobnim površinama.

Roman Šiler, mag. fizioterapije:
„Terapija i redovno izvođenje vežbi u velikoj meri pomažu u ublažavanju bola i omogućavaju mnogo brži oporavak pokretljivosti ramenog zgloba.“

Kod koga je verovatnoća pojave sindroma smrznutog ramena

Sindrom smrznutog ramena najčešće pogađa ljude između 40 i 60 godina. Pogađa tri odsto populacije, češće se javlja kod žena, a rizik je veći i kod osoba sa dijabetesom i bolestima štitne žlezde. Može se razviti i ako je rame duže vreme bilo imobilizovano, u položaju bez pokreta, zbog operacije, preloma ili druge povrede. Međutim, može se pojaviti kod bilo koga.

Šta može da izazove sindrom smrznutog ramena (adhezivni kapsulitis)

Povreda ili ponavljajuća mikrotrauma u području ramenog pojasa, koja može izazvati upalu i kasnije adhezije;
Dijabetes ili bolesti štitne žlezde;
Nedostatak kretanja, što dovodi do ukočenih zglobova i mišića i povećava rizik od smrznutog ramena;
Ponavljajuće preopterećenje kod određenih sportova ili profesionalnih aktivnosti;
Genetska predispozicija;
Autoimune bolesti koje izazivaju upalu zglobova;
Operacije u predelu ramena.

Fizioterapija je kod smrznutog ramena veoma efikasna.

Pri pojavi sindroma smrznutog ramena ne odlažite posetu fizioterapeutu, jer će vam fizioterapija pomoći da brže obnovite pokretljivost ramenog zgloba. Broj tretmana zavisi od toga koliko je rame zahvaćeno i kako reaguje na fizioterapiju.

Fizioterapija uključuje:

njihajne ili pendularne vežbe,
pasivne, aktivno asistirane i aktivne vežbe,
vežbe istezanja,
vežbe snage,
manualnu terapiju (trakciju i mobilizaciju zgloba),
preporuke za dobro držanje tela, jer zbog lošeg držanja dolazi do slabije kinematike lopatice i smanjene funkcionalnosti ruke,
elektroterapiju (interferentne struje, ultrazvuk, TECAR, laser ...),
savete za ublažavanje bola.

Rehabilitacija je kod različitih ljudi različita, zato se razlikuju i fizioterapeutski postupci i menjaju se tokom lečenja, u zavisnosti od simptoma i stepena oštećenja.

Dokazano je da je najefikasniji tretman sindroma smrznutog ramena upravo fizioterapija, jer smanjuje bol i poboljšava funkcionalnost ramena. Na fizioterapiju se možete naručiti u Terme Šmarješke Toplice, Terme Dolenjske Toplice i u Talas Strunjan.