Proverite šta savetuje nutricionista Janja Strašek, dipl. inž. prehrambene tehnologije.

Kako promeniti prehrambene navike da budu zdrave?

Savetuje: Janja Strašek, dipl. inž. prehrambene tehnologije, savetnica za ishranu u Termama Šmarješke Toplice

„Stara izreka kaže da je veoma teško menjati navike. U mojoj više od 20-godišnjoj praksi na polju ljudske ishrane pokazalo se da to posebno važi za loše prehrambene navike – vrlo ih je teško ili čak nemoguće promeniti.“

Janja Strasek terme krka smarjeske toplice nutricionistka

Navika je željezna košulja

Ljudi koji su (još) zdravi, ali već imaju prepoznate faktore rizika, najteže menjaju nezdrave prehrambene navike u zdravije. Drugi, koji već osećaju posledice nepravilne ishrane, kao što su dijabetičari i hipertoničari, često nisu dovoljno svesni posledica svoje ishrane i za promenu im je potrebna velika motivacija i podrška.

Iz iskustva mogu reći da …

Kada ljudi nemamo izbor između zdrave i manje zdrave hrane, već su nam dostupni samo zdravi i zaštitni obroci, brzo se prilagodimo i uživamo gotovo bez žaljenja u puno povrća, belog mesa ili ribe i različitih žitarica.
Ako je na izboru i bečki odrezak sa prženim krompirom, mnogi će izabrati ovo drugo.

Savetujem:

Ne sažaljevajte sebe.
Počnite uživati u pripremi zdravih jela.
Ako je moguće, ne držite kod kuće zalihe nezdrave hrane.
Jedite uvek s pažnjom, polako i temeljno žvačući.
Biće lakše ako svi članovi porodice jedu zdravo, ne samo vi.

Terme Smarjeske Toplice zdravo lokalno kakovostno slimfit jedilnik6

„Janja, koliko obroka dnevno preporučujete?“ jedno je od najčešćih pitanja.

Preporučuje se pet obroka dnevno – tri glavna i dva međuobroka.
Između obroka treba pauza od dve do tri sata.
Tokom tog vremena ne grickamo, već pijemo samo vodu.
Važno je da poslednji veći obrok (večeru) pojedemo najmanje dva sata pre spavanja. Kasno večernje objedovanje se ne preporučuje – ove navike se odviknite što pre!

Ishrana treba da bude ritual. Hranu dobro žvaćite i pomešajte sa pljuvačkom. Varni sistem počinje u ustima, a ne u želucu. Centar za sitost i glad nije u želucu, već u mozgu.

Šta je sa količinom hrane?

Količina hrane koju unosimo tokom dana zavisi od više faktora: nutritivne vrednosti obroka, starosti, pola, fizičke aktivnosti, zdravstvenog stanja …
S godinama potreba za energijom opada, i tada ne treba nam hrana visoke energetske vrednosti, već sve više hrane s visokim nutritivnim i biološkim vrednostima.
Ako smo redovno fizički aktivni, treba nam više energije. To je opet prirodna „ravnoteža“ u telu.
Koliko energije unosimo, toliko je i treba „potrošiti“ putem bazalnog metabolizma, fizičke aktivnosti i mentalnog rada.
Različita zdravstvena stanja (metaboličke bolesti, mirovanje, onkološke bolesti) mogu smanjiti ili povećati potrebe za energijom i hranljivim materijama. Takve osobe uvek treba da se konsultuju sa dijetetičarom za pravilnu i uravnoteženu ishranu.

A šta je sa soli?

Još uvek unosimo previše soli.
Najčešće je unosimo kroz razne slane grickalice, sireve, mesne proizvode, hleb, pa čak i slano pecivo.
Važno je da pri kuvanju ne dodajemo industrijske začinske mešavine obogaćene natrijum-glutamatom.

Bolje je poboljšati ukus jela prirodnim biljem i začinima.

Svima koji kreću novim putem ka zdravijem životu savetujem da počnu malim koracima. I da istraju u svakoj pozitivnoj promeni koju primete i iskreno se raduju.