Zahvalna sam medicinskom i terapeutskom osoblju koje mi pomaže na putu kroz bolest

Pita: Jana Kovačič Petrovič     Foto: Nika Judež

Dobrodošli kod nas, gospođo Ogulin, veoma smo počašćeni što ste za lečenje izabrali Dolenjske Toplice. Za početak našeg razgovora molim vas da našim čitaocima ukratko predstavite delatnost Udruženja prijatelja mladine Ljubljana Moste-Polje.

ZPM Ljubljana-Moste Polje osnovan je nakon Drugog svetskog rata kako bi poboljšao živote dece, zadovoljio njihove osnovne potrebe i ostvario njihovo pravo na zdrav razvoj, jednakost i ravnopravnost. I tako već više od 70 godina stvaramo programe za decu i mlade i kroz te programe ulazimo i u porodice.

Kada smo nakon osamostaljenja Slovenije kod porodica primećivali sve više siromaštva i produbljivanje nejednakosti među decom, posebno učenicima i studentima, osmislili smo sveobuhvatne programe za još direktniju pomoć deci, mladima i porodicama u nevolji. Na nas se obraćalo sve više ljudi koji su već bili u siromaštvu ili su u njega klizili. Roditelje smo opremali znanjem i roditeljskim kompetencijama i postali smo glas njihovih problema.

Naša organizacija deli se na tri oblasti; svaka je zasebna celina, ali obuhvataju celokupno područje zdravog razvoja dece, mladih i porodica. Programi iz oblasti humanitarnog rada su „Sponzorstvo u Sloveniji“, „Lanac dobrih ljudi“ i „Jedinica pravne tačke“. Među programima iz oblasti porodične dinamike i zdravlja su Međugeneracijski centar „Zajednička tačka“ i program „Dobro sam“. Poslednja oblast, oblast slobodnih aktivnosti, uključuje letovanja, kampove, zimovanja, brigu o deci tokom raspusta, izlete i putovanja, kao i ekskurzije za tinejdžere.

U saradnju smo pozvali i psihologe, psihijatre, terapeute i druge stručne radnike, i oni već sve to vreme efikasno pomažu najranjivijima. Uveli smo i program medijacije kao mirnog rešavanja sporova u porodicama, kao i vršnjačku medijaciju koju smo proširili po osnovnim školama. Ta pomoć se odvija širom Slovenije.

Sigurno vas priče onih kojima je pomoć potrebna pogađaju i iscrpljuju. Šta radite u slobodno vreme, šta vam vraća energiju?

Hodanje. Šetnje. Čitanje. Redovne aktivnosti – domaćinstvo i moja deca i unuci, i moja Sava, jer mi je dom u blizini te reke. U Savu sam decenijama odlagala probleme i tegobe koje nisam mogla da delim s drugima. I uz Savu su nastajale ideje za programe i projekte koje smo potom sa stručnim saradnicima postavili u vreme i prostor i tako ih predano i efikasno ostvarujemo.

Prirodno mi je potrebno hodanje i vazduh, jer se ovde osećam slobodno.

Najviše me pune energijom moji bližnji – porodica i ljudi koje volim. Naravno, najlepše mi je kada mogu da zagrlim moja dva zlatna unuka koja žive u inostranstvu. Nismo često zajedno, ali se toliko volimo da stalno komuniciramo.

Lep je i dan kada od nas odlaze korisnici kojima smo celovito pomogli i pri tome ih toliko osposobili znanjem i veštinama da sami nastavljaju dostojanstven život. Lepa mi je spoznaja kada saznam da su deca kojoj smo pomagali uspela da završe školu, steknu željeno zanimanje, uspeju na različitim stručnim i poslovnim poljima, stvore divnu porodicu i dobre odnose. Doživljajni su dani među radosnom i srećnom decom u našim programima letovanja, domovima i dnevnim aktivnostima.

I moju dušu ispunjavaju i divni stručni saradnici, volonteri, vaspitači i animatori. Tim ZPM Ljubljana Moste-Polje je srčana ekipa dobrih, posvećenih i odgovornih ljudi, na koju sam stalno zahvalna i na koju sam ponosna. Verujem da ću se uskoro ponovo fizički vratiti među njih, ne samo na daljinu.

Svesna sam da sam preterivala u brizi za druge. Da nisam htela da slušam poruke sopstvenog tela. One su bile tu. Ponekad sam zaista želela previše. Na to su me često upozoravali moji najbliži – članovi porodice, stručni saradnici, prijatelji i poznanici.

Ali i dalje sam ista Anita. Moja ličnost se zbog bolesti nije promenila. Međutim, došla sam do saznanja da moram da brinem o sebi, kako bih potom mogla da brinem i o svima drugima kojima smo potrebni. U budućnosti ću se pre svega čvršće zalagati za stvari koje su mi važne i neću odstupati od svojih načela.

Šta vas je dovelo na rehabilitaciju upravo u Dolenjske Toplice? Da li ste već ranije bili kod nas?

Kao prateći problem onkološke bolesti nedavno sam morala da zamenim kuk. Nakon uspešne operacije lekar prof. Dolinar, kome sam zaista veoma zahvalna za brz i uspešan operativni zahvat, preporučio mi je rehabilitaciju u Termama Dolenjske Toplice. Rekao je da se ovo lečilište smatra jednim od najboljih rehabilitacionih centara. I sa tom ocenom se u potpunosti slažem.

Ovogodišnja poseta ipak nije bila prva. Kao porodica smo povremeno dolazili ovde dok su deca bila manja. I svaki put je bilo radosno kada sam mogla da dovedem ceo autobus dece na jednodnevni humanitarni izlet u vaš otvoreni bazen. Takođe sam zaista oduševljena vašim uređenim parkom i prelepom prirodom u okolini, kao i uređenim stazama za šetnju. A pošto je priroda lekovita, to je jedna od velikih prednosti Termi Dolenjske Toplice.

Kako su vaši zdravstveni problemi uticali na vaš svakodnevni život pre ove rehabilitacije?

Svaki dan se suočavam sa izazovima jer je fizički bol stalno prisutan. Teško je poverovati koliko čovek može da izdrži. Uprkos brojnim poteškoćama koje čine moj svakodnevni život, nisam izgubila nadu da ću uspeti. Znam da se neću potpuno izlečiti, ali bih želela da stabilizujem stanje tako da mi omogući nastavak mog uobičajenog životnog puta.

Život sa rakom je svakodnevna borba. Svako ko to prolazi, kao i ja, bori se za očuvanje unutrašnje snage i vere – da izdrži nove dane koji donose svoje izazove. Zato je ovo vreme ispunjeno velikom zahvalnošću za sam život, za bližnje, prijatelje i poznanike. I naravno za medicinsko i terapeutsko osoblje koje pomaže na putu kroz bolest.

I to je put na kojem se ceni svaka sitnica i pronalazi radost u jednostavnim stvarima, poput posmatranja malog puža kako prelazi put i pomaganja da bezbedno stigne na drugu stranu.

Nakon operacije kuka dodatno sam se razbolela od različitih virusnih infekcija koje su mi potpuno oduzele snagu. Zato sam bila veoma zavisna od pomoći svojih bližnjih. Zbog toga je moje stanje pre dolaska na rehabilitaciju bilo veoma, veoma loše.

Možete li reći kako izgleda rehabilitacija u Termama Dolenjske Toplice i koje usluge ili terapije vam se najviše dopadaju?

Zaista sam uključena u potpuno celovitu rehabilitaciju. Fizikalne, elektrostimulativne i protibolne terapije, kao i masaže, lekarski pregledi sa više analiza krvi i celokupna termalna, prehrambena i smeštajna ponuda. Celokupni rehabilitacioni program je tako potpun i besprekoran, sa tako ljubaznim i saosećajnim stručnjacima, da sam zahvalna svakome za sve što mi je pruženo u Dolenjskim Toplicama.

Iza vas su već dve nedelje terapija, kako se sada osećate?

Nakon gotovo završene rehabilitacije могу reći da se osećam zaista kao ponovo rođena. Sveobuhvatna nega i prilagođen tretman značajno su poboljšali moje fizičko i psihičko stanje, ojačali me i vratili mi snagu, što znači da ću moći da se vratim među kolege i svakodnevne aktivnosti i fizički.

Zato upućujem svoje poštovanje i iskrenu zahvalnost rukovodstvu i svima koji tako stručno, podsticajno, odgovorno, otvoreno, ljubazno i saosećajno brinu o našem zdravlju i dobrobiti. Duboko sam zahvalna posvećenom timu stručnjaka koji me je vodio kroz proces rehabilitacije i osnažio alatima i podrškom za povratak u život i volontiranje.

Kako vam se dopadaju ostale usluge u Termama?

Najpre moram istaći osoblje koje zrači stručnošću, ljubaznošću i toplinom. Njihova posvećenost radu vidi se u svakom kontaktu. Stvaraju prijatno i podržavajuće okruženje i nastoje da obezbede komfor i dobro stanje svakog pojedinca. Njihov saosećajan pristup ključan je za stvaranje pozitivne atmosfere oporavka, pa je centar mesto nade i podrške. I primećujem da i ostali gosti to doživljavaju isto.

Smeštaj je odličan, sa prostranom i čistom sobom i veoma raznovrsnom kulinarskom ponudom. Sve je nadmašilo moja očekivanja. Posebno sam uživala u prirodi oko hotela i šetnjama kroz šumu koje su mi vraćale energiju.

Da li ste učestvovali u tretmanima svesnosti?

Jesam, na dva tretmana. Pomogli su mi da se nosim sa stresom koji je stalno prisutan u mom životu. Verujem da će mi naučene tehnike dodatno pomoći.

Da li ste uspeli i da se odmorite?

Terapije su organizovane tako da ima vremena za oporavak. Ipak, bila sam stalno u kontaktu sa kolegama. Posebno me je potresla priča devojčice koja je izgubila majku. Takav gubitak ostavlja prazninu koju ništa ne može u potpunosti da izbriše.

Da li su vas gosti prepoznavali?

Da, zbog volontiranja sam prepoznatljiva. Imala sam sopstvenu sobu i izbegavala sam kontakte zbog zdravlja, ali sam rado razgovarala sa ljudima i delila iskustva i podršku.

Imate li poruku ili savet?

Rak je teška bolest i još uvek tabu. Važno je razmišljati kako dalje živeti. Najteže mi je bilo da govorim o strahu.
Zato je važno govoriti otvoreno. Pacijenata je mnogo i potrebne su iskrene informacije. Dok čovek živi, nije statistika. Svi moramo imati nadu i veru.

Da li biste preporučili Dolenjske Toplice?

Da, svima kojima je potrebna stručna pomoć i onima koji žele zdravlje i mir. To je mesto koje nudi više od odmora — pravi prostor za oporavak. Takođe je primer izvrsnog upravljanja u turizmu.

I želim čitaocima da dožive barem jednu nedelju ovde, u Termama Dolenjske Toplice, u ovom tako prijatnom, lekovitom, opuštajućem i prijateljskom okruženju sa ljudima kojima je stalo do gostiju. I da budu ponosni što imamo tako uzorno uređenu lečilišno-turističku destinaciju.