Česta pitanja

Koje rezultate mogu da očekujem?
Ako izgledate stariji zbog mimičkih, dinamičkih bora, regeneracijom botulinskim toksinom vaš izgled može izrazito da se podmladi, jer efikasno zateže takve bore. Ukoliko je vaša koža oštećena zbog spoljašnjih faktora, poput sunčanja i pušenja, ili su vaše bore posledica starenja kože, preporučljivo je da se intervencija kombinuje sa drugim metodama, poput odgovarajućeg hemijskog pilinga i ubrizgavanja dermalnih filera. Upotreba botulinskog toksina nije zamena za hirurško zatezanje lica ili obrva, jer opuštenu kožu njim nije moguće popraviti.

Kako se odvija intervencija botulinskim toksinom?
Primena botulinskog toksina je jednostavna i bezbedna intervencija. Veoma tankom iglom ubrizgavamo male količine preparata na zaista precizno određena mesta na licu. Prava mesta izaberemo uzimajući u obzir vašu mimiku lica i postojanje eventualne asimetrije, koje botulinskim toksinom želimo otkloniti ili ublažiti.

Da li je ubrizgavanje botulinskog toksina bolno?
Bol prilikom intervencije neki upoređuju sa ujedom komarca, a kod drugih ubrizgavanje izaziva samo blagu nelagodnost. Preparat se čuva u sterilnom rastvoru, obično u fiziološkom rastvoru bez dodatih konzervansa. Kombinacija pH neutralnog preparata i ubrizgavanje veoma tankom iglom smanjuju bol prilikom ubrizgavanja.

Kakav preparat je botulinski toksin?
BOTOX® i VISTABEL su preparati na bazi botulinskog toksina tipa A, dobijenog od bakterije Clostridium botulinum. Ova bakterija proizvodi belančevinu koja inhibira delovanje acetilholina, a time sprečava grčenje mišića odnosno opušta željeni mišić. Tip A je jedan od sedam tipova botulinskog toksina (A, B, C1, D, E, F i G), a svaki tip ima različita svojstva i različito delovanje. Botulinski toksin se proizvodi u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, a kod estetskih intervencija se dozira  u jako malim količinama.

Koja su neželjena dejstva upotrebe botulinskog toksina?
Kod osoba sa cervikalnom distonijom (kontrakcije mišica vrata i ramena) najčešće neželjeno dejstvo je disfagija (poremećaj gutanja, u 19% slučajeva), a inače se pojavljuju i infekcije gornjih disajnih puteva (12%), bol u vratu (11%) i glavobolja (11%). Kod osoba sa blefarospazmom (žmirkanje) su moguća neželjena dejstva i pad kapka (21%), površinski tačkasti keratitis (upala rožnjače, 6%) i isušenost vežnjače (6%). Kod aplikacije tipičnih doza pacijentima sa neuro-mišićnim poremećajima, postoji veća verovatnoća pojavljivanja sistemske reakcije, kao što su teška disfagija ili poremećaji disanja. Botulinski toksin se ne koristi na predelima na kojima postoji upala. Kod istovremene upotrebe aminoglikozidnih antibiotika ili drugih lekova, koji deluju na neuro-mišićne veze, efekat delovanja može biti povećan.

Da li je botulinski toksin novi lek?
Ne. Koristi se već više od 20 godina, pomogao je više od milionu pojedinaca širom sveta. Njegovo korišćenje su odobrile odgovarajuće zdravstvene institucije u barem 70 zemalja sveta – a već 1990. godine i Američka akademija za neurologiju (The American Academy of Neurology) i Američki nacionalni institut za zdravlje (The National Institutes of Health).

Kako botulinski toksin deluje?
Mišiću je potreban signal iz mozga da se stegne i pomeri, i to u obliku elektrohemijskog impulsa. Ti impulsi se u mišić prenose nervima, pomoću supstance acetilholin. Kada se oslobodi previše acetilholina, dolazi do napetosti mišica i grčeva. Botulinski toksin sprečava prelazak acetilholina iz nerva u mišić, zato su grčevi mišića otklonjeni ili umanjeni, a takođe su otklonjeni i simptomi prekomerne mišićne aktivnosti.

Da li je efekat trajan?
Ne. Nerv je 3 meseca nakon primene preparata ponovo sposoban da luči acetilholin i ponovo može da se pojavi prekomerna mišićna aktivnosti. Zbog toga je preporučljivo ponovno ubrizgavanje doze botulinskog toksina nakon 3 do 6 meseci. Ponavljanje je osnovano i moguće, ako prilikom prethodne upotrebe nije došlo do alergijske reakcije ili drugih neželjenih dejstava.

Koje su najčešće moguće komplikacije?
Komplikacije su inače retke, a mogu se javiti pre svega krvarenja i modrice. Takođe je moguća i bakterijska infekcija – na to može da ukaže pojava bola i crvenila u roku od 24 do 72 časa nakon intervencije. U tom slučaju će vam lekarka na osnovu analize brisa propisati antibiotik. Moguće su i virusne infekcije, uključujući aktiviranje virusa herpesa, lokalna nekroza – sekundarno začepljenje arteriola kože, pri čemu mogu da pomognu topli oblozi, masaže i nitroglicerinske paste – kao i cistične reakcije na implantiranu supstancu i apscesi zbog stranih tela.

Da li je botulinski toksin stvarno efikasna metoda za sprečavanje prekomernog znojenja?
Da. Kliničke studije pokazuju da botulinski toksin kod čak 95%ljudi smanjuje intenzitet znojenja u trajanju od 4 do 9 meseci. Botulinski toksin je zato pravi izbor i za ovaj neprijatan problem, koji može biti i toliko neugodan, da ljudi zbog njega izbegavaju normalan socijalni kontakt.

Gde se aplicira preparat ako želim da eliminišem znojenje?
Nakon jodno-skrobnog testa, kojim se lociraju znojne žlezde, to područje se podeli na 12 do 15 tačaka, u koje zatim jako tankom mikroiglom ubrizgamo botulinski toksin. Posle aplikacije nekoliko sati izbegavajte fizičke aktivnosti.

Kada je vidljiv efekat smanjenog znojenja?
Već́ oko 48 sati nakon intervencije znojenje je smanjeno za 95 procenata, a potpuni učinak se dostiže za nedelju dana.

Kada terapiju treba ponoviti, da se prekomerno znojenje ne bi ponovilo?
Botulinski toksin, ubrizgan sa ciljem smanjenja znojenja, deluje otprilike 6 do 9 meseci. Posle toga terapija treba da se ponovi.

Koliko često treba ubrizgavati botulinski toksin?
Efekti pojedinačne terapije traju od 3 do 6 meseci. Možemo da ih ponavljamo dok simptomi reaguju na terapiju i dok nema alergijskih reakcija ili neželjenih dejstava. Terapija se obično ponavlja tri ili četiri puta u jednoj godini, a kada pojedine mišićne grupe oslabe, ponavljanja nisu više tako česta i željeni efekat se postiže manjom dozom aktivnog sastojka. Efekat terapije je vidljiv nakon približno 14 dana, jer je potrebno nekoliko dana da preparat počne da deluje. Većini ljudi preparat pomaže, ali se kod pojedinaca vremenom može razviti smanjena reakcija na lek.

Da li je bezbedno duže korišćenje botulinskog toksina?
Da, korišćenje botulina je bezbedno i prihvatljivo. Na to ukazuju analize istraživanja, u kojima je tokom 12 godina učestvovalo 2.000 pacijenata. O tome da je korišćenje botulinskog toksina bezbedno takođe govori i činjenica da se botulinski toksin već više od 20 godina koristi i za lečenje mnogih neuroloških i oftamoloških bolesti.

Kada upotreba botulinskog toksina nije preporučljiva?
Na konsultacijama pre intervencije obavezno upozorite lekara ukoliko ste trudni, dojite ili uzimate bilo kakve lekove. Oprez je neophodan kod neuroloških bolesti, kod uzimanja aminoglikozidnih antibiotika i drugih lekova, koji utiču na neuro-mišićni prenos. Pre intervencije se uverite, da lekar zna za sve lekove, koje uzimate (odnosi se kako za lekove na recept, tako i za one u slobodnoj prodaji). Pored navedenog, intervencija neće biti obavljena ni ako na predelu, na kojem treba da se primeni preparat, postoji infekcija (upala).